Bukva za 50, Paulovnija za 10 godina, brzorastuće drvo za još bržu zaradu
Brzina rasta, višestruka primena, ali pre svega velika produkcija drvne mase, razlozi su zbog kojih je ova biljka postala atraktivna i u nasoj sredini.
Za kubni metar bukove industrijske građe, drvo raste od 50 do 60 godina. Kubik takve građe od paulovnije, kažu, dobija se već posle osam do deset godina.
Široko korišćena ukrasna vrsta u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi za grupnu, soliternu i alejnu sadnju. U doba cvetanja veoma prijatno miriše. Dekorativni su listovi, cvetovi i plodovi. Preko zime u kruni su skupine plodova i cvasti cvetnih pupoljaka koje se tek u proleće otvaraju. Karakteristika bujnog rasta i velikih listova izdanaka biljaka skraćenih na panj, koristi se da se dobiju listovi veličine preko 60 cm i intenzivan rast što su posebni efekti u vrtovima modernog stila.
Tradicionalni običaj u Kini je da se posadi paulovnija kada se rodi devojčica. Pošto je brzorastuća vrsta, Paulovnija je zrela za seču kada se devojka udaje. Od drveta se prave različiti predmeti za devojčin miraz. Rezbarenje drveta paulovnije je umetnička forma u Japanu i Kini. Legenda kaže, da će Feniks sleti na drvo paulovnije samo kada je dobar vladar na vlasti. Nekoliko azijskih žičanih instrumenata pravi se od paulovnije, uključujući i citre: japansku - koto i korejsku - gaiageum.
Meko i lako seme često je korišćeno kao materijal za pakovanje za kineski porcelan pri izvozu tokom XIX veka, pre pronalaska stiropora. Dešavalo se da pakovanje često pukne ili se paket otvori u tranzitu pa je seme raznošeno duž pruge. Ovo, kao i rasejavanje semena sa stabala zasađenih kao ukras, dovelo je dotle da paulovnija postaneinvazivna vrsta u oblastima gde je klima pogodna za njen rast, posebno u Japanu i istočnom delu SAD.
Seme paulovnije odlikuje se pozitivnom fotoblastičnošću, što znači da može da klija samo u prisustvu svetlosti. Ovo je relativno česta pojava kod vrsta sa sitnim semenom sa malo hranljivih materija. Takvo seme ne klija u senci, niti ispod površine zemlje, jer svetlost ne dopire do njega. Za klijanje je potebno direktno svetlo, jer su rezervne hranjive materije ograničene, pa je neophodno da odmah po isklijavanju postoje odgovarajući uslovi za fotosintezu. Klijanje nadzemno[4]. Pored semena razmnožava se uspešnokorenskim reznicama u ograđenim lejama ili stakleniku. Ožiljavanje reznica stabla je bezuspešno.
Vrsta je osetljiva na mraz posebno u mladosti, kasnije izdržava temperaturu do -20 °C. Podnosi punu svetlost i polusenku. Dobro raste na aluvijalnim i drugim dubokim i plodnim zemljištima koja ne sadrže veću količinu kreča. Karakteriše se vrlo brzim rastom, naročito prvih 15-20 godina života, zatim prirast opada. Lako se obnavlja posle šumskih požara jer koren ima jaku izdanačku sposobnost. Paulovnija je tolerantna na zagađenja i nije probirljiva prema zemljištu, pa ima pionirski karakter. Njeni azotombogati listovi dobri su za ispašu, a koren sprečava eroziju zemljišta. Paulovnija ne može da opstane u senci drugog drveća. Biljke sa orezanim vršnim granama ne cvetaju.
Drvo do 25 m visoko, sa široko kupastom krunom. Kora u mladosti glatka, na starijim stablima tamnosiva, slabo ispucala. Grančice debele, žutosmeđe, ili zelenkastožute, bez sjaja, sa mnogobrojnim ovalnim, svetlim malo uzdignutim lenticelama. Pupoljci naspramni, izuzetno po tri u pršljenu.
Listovi izrazito krupni 15-40 cm, prosti, srcasti, zašiljenog vrha, ponekad plitko petorežnjeviti, naspramni ili kod mlađih biljaka po tri u pršljenu i mnogo veći[2], celog oboda, sa obe strane dlakavi, na 10-20 cm dugim lisnim peteljkama. Naličje lista svetlozeleno, lice zeleno. Listovi se mogu pobrkati sa listovima katalpe.
Cvetovi ljubičasti, prijatnog mirisa, pre listanja u uspravnim metličastim cvastima dugim 30 cm i više. Cvetne drške rđasto dlakave. Čašica dlakava, širokozvonasta, petozuba. Krunica cevastozvonasta, 5-6 cm duga, sa tamnim mrljama i žutim prugama sa unutašnje strane.
Plod mnogosemena, dvooka, ovalna čaura, 3-4 cm duga, puca uzduž na pola. U osnovi sa petočlanom somotasto dlakavom čašicom. Plodovi sazrevaju u oktobru-novembru i zadržavaju se na stablu do narednog proleća. Seme sa staklasto prozirnim krilcima, široko objajasto, pljosnato, anemohorno. Seme bez krila 1,5 mm dugo, izduženo ili kopljasto, sivosmeđe sa uzdužnim rebrima. U jednom kilogramu ima nekoliko miliona zrna.
