Mrsavljenje ispred leta
I tako, leto je prošlo a sa njim i naši kupaći kostimi, kratke pantalone i uske majice. Kao da smo sa njihovim odlaganjem u ormar odložili i našu brigu o kilogramima. Jer hladno vreme traži i više energije, kažu naši stariji… A i ima dovoljno vremena do sledećeg leta, sledećeg kupaćeg, sledeće uske bluze… Idu i praznici kada se kod nas tradiocionalno dobro pojede i popije, pa ko će tada razmišljati o liniji i kalorijama kada je sve na stolu više nego ukusno, a široki džemperi i bluze odlično maskiraju “posledice”. I tako svake godine ista situacija: sa završetkom leta završe se i sve naše brige o liniji i kilogramima, a sa dolaskom zime dolazi i vreme da se sve letnje “muke” zaborave i “zaslade”. Sigurni smo da se većina vas sada osmehuje prisećajući se svojih razloga ZA još jednu bajaderu, sarmicu ili pitu sa mesom. Bilo bi idealno da se cele godine vodi računa o liniji, ali kako smo mi često po prirodi hedonisti, teško je odoleti iskušenjima. Pa se zbog toga veliki broj nas cele godine vrti u krug – od mučnih mršavljenja pred leto, do “naplate” tih muka zimi. I naravno da bi bilo lakše da se i zimi ne opuštamo previše pa da onda to leto dočekamo spremni i bez stresa oko viška na stomaku, ali u ljudskoj prirodi je da voli da uživa, a naša kuhinja je, pogotovu u vreme praznika, više nego za uživanje. Pa ne zameramo što ne možete da odolite.
Ekološka hrana je hrana proizvedena uz korišćenje metoda koje ne uključuju savremene veštačke dodatke kao npr. pesticide i hemijska đubriva, ne sadrži genetički modifikovane organizme i nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima.
U većem delu ljudske istorije, poljoprivredna proizvodnja se može nazvati „ekološkom“. Samo je tokom 20-og veka počela upotreba velikih količina veštačkih hemikalija u proizvodnji hrane. Pokret ekološke poljoprivrede nastao je 1940-ih godina kao odgovor na industrijalizaciju poljoprivrede i poznat je pod nazivom Zelena revolucija.
Ekološka proizvodnja je, za razliku od privatnog povrtarstva, regulisana zakonom. Trenutno je u Evropskoj uniji, SAD, Kanadi, Japanu i drugim državama potrebno da proizvođači hrane obave posebnu ekološku sertifikaciju za ekološku proizvodnju kako bi plasirali svoje proizvode kao „ekološke“. U smislu ovih zakona, ekološka hrana je hrana proizvedena na način koji je usklađen sa standardima koje su propisane na državnom ili međunarodnom nivou. U većini zemalja ekološka hrana ne sme biti genetički modifikovana. Predloženo je da primenu nanotehnologije u proizvodnji hrane treba isključiti iz sertifikovane ekološke hrane.
Poljoprivredna hemija koja se sumnjiči za podsticanje raznih bolesti, uključujući gojaznost, rak i neplodnost, treba da prodje strože kontrole pre nego se nađe na tržištu, upozoravaju stručnjaci u novom izveštaju poslanicima EU. Oni smatraju da je povećanje broja obolelih od bolesti povezanih s hormonima preveliko da bi njihov uzrok bio način života ili genetika.
DIJETA POVRCEM
Skidanje kilograma je najefikasnije ako se potpuno promeni pristup ishrani. Osnovna načela ove dijete su da treba što više koristiti hranu s visokim sadržajem vode.
Ova dijeta zasniva se na teoriji pravilnog kombinovanja namirnica, a rezultat je ne samo smanjenje telesne težine, već i poboljšanje zdravlja i povećanje energije. Ako se namirnice u ishrani pogrešno kombinuju, one fermentišu u organima za varenje. U takvu, „mrtvu“ hranu, koja blokira sistem za varenje spadaju pre svega meso i skrob. S druge strane, voće i povrće su „živa hrana“ i oni čiste sistem za varenje.
Osnovna načela ove dijete su da treba što više koristiti hranu s visokim sadržajem vode. Voda prenosi hranljive materije po telu i obavlja ulogu čistača organizma. Da bi se telo čistilo, treba jesti obroke u kojima je oko 70 odsto hrane s velikim sadržajem vode i oko 30 odsto koncentrovane hrane (svega ostalog).
Ljudsko telo ne može da svari više od jedne koncentrovane namirnice u jednom obroku (koncentrovano je sve ono što nije voće i povrće). Autori dijete naglašavaju da treba uživati u jelu i jesti po želji, ali ne treba mešati sve namirnice u isto vreme. Ne treba kombinovati hranu bogatu belančevinama i onu bogatu ugljenim hidratima, jer su hemijski nekompatibilne. Meso može da se kombinuje s povrćem i salatom, krompir takođe.
Onima koji vole „konkretan“ obrok može teško da padne doručak samo od voća dok se ne naviknu. Iako deluje da je ovakva ishrana skuplja, povećana je potrošnja voća, ali je zato smanjen unos mesa i industrijski prerađene hrane. Mlečni proizvodi su zabranjeni, a jednom nedeljno, možete se opustiti i jesti bilo šta.
Autori dijete navode da su naši telesni ciklusi ključni za određivanje vremena uzimanja hrane.
1. ciklus - eliminacija (od 4 sata ujutro do podneva).
U ciklusu eliminacije treba uzimati samo voće i voćne sokove, jer sve ostalo usporava proces eliminacije, a nusproizvodi te hrane dodaju se već postojećim otrovnim materijama i tako utiču na debljinu. Uzimanje isključivo voća i voćnih sokova do podneva najvažniji je deo ove ishrane. Kafa i drugi dodaci se ne uzimaju u ovom periodu.
2. ciklus - aproprijacija (od podneva do 20 sati). Posle podneva se ulazi u dnevni period ishrane. Treba se potpuno posvetiti načelu pravilnog kombinovanja hrane da bi se izbeglo preterano trošenje energije prilikom varenja.
3. ciklus - asimilacija (od 20 sati do 4 sata ujutro). Posle jela telu treba pružiti priliku da hranu razloži i iskoristi njene hranljive sastojke. Do apsorpcije dolazi tek kad hrana dospe u creva, a pravilno kombinovana hrana biće u crevima tri sata posle obroka. Nepravilno kombinovana hrana u želucu može da ostane od osam do dvanaest sati, pa i duže. Uveče treba jesti rano, tako da se hrana svari pre odlaska na spavanje.
PRIMER JELOVNIKA
PONEDELJAK
Doručak: Sveže ceđen sok od pomorandže, sveže voće
Ručak: Karfiol posut celerom, pasulj i šargarepa, kriška integralnog hleba
Međuobrok: Sok od šargarepe
Večera: Pljeskavice od šargarepe i krompira, brokoli sa umakom od terijakija, salata od kupusa
UTORAK
Doručak: Voćna salata od jagoda, kivija, banane
Ručak: Krastavac na žaru i zelena salata umotana u kukruznu tortilju
Užina: Sveže voće, sok od šargarepe
Večera: Čorba od povrća, pita od mesa i bosiljka, salata od šargarepe i špargle
SREDA
Doručak: Sveže voće ili voćna salata
Ručak: Zelena salata, spanać, krastavac, paradajz, klice, grašak
Užina: Sveže voće, sok od šargarepe
Večera: Sveži sok od povrća, čorba od karfiola, pečena piletina, pasulj sa belim lukom, zelena salata
ČETVRTAK
Doručak: Sveže voće ili voćna salata
Ručak: Voće i povrće, obavezno paradajz i avokado
Užina: Sok od šargarepe
Večera: Sveži sok od povrća, papaja, mediteranska salata s pirinčem i tikvicama, zelena salata i masline
PETAK
Doručak: Sveže voće ili svež voćni sok
Ručak: Sveže voće, sirovo povrće sa umakom od kikiriki maslaca
Užina: Sveže voće
Večera: Sveži sok od povrća, varivo od povrća, kupus začinjn karijem, „Cezar“ salata PRVO KOD LEKARA
OVAKAV način ishrane se smatra nerizičnim, jer je okosnica ishrane voće i povrće, kao i namirnice s većim udelom vode. Neki stručnjaci smatraju da dugoročna primena ovog načina ishrane može da dovede do smanjenja kalcijuma, vitamina B12 i drugih vitamina u organizmu. Osobe koje teško podnose glad, imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, treba da se posavetuju s lekarom pre primene dijete. VOĆE NA PRAZAN ŽELUDAC
VOĆE je najvažnija hrana za naše telo, ima veći sadržaj vode od bilo koje druge hrane. Ali ono se ne zadržava u želucu, prolazi kroz njega kao kroz tunel, za 20 do 30 minuta. Zato se ne sme jesti sa nekom drugom hranom, ili neposredno pre nje. Bitno je da se voće uzima na prazan želudac i posle toga ne treba jesti najmanje pola sata.
